Cr­no­gor­ski mu­zi­čar Bo­jan De­lić sni­mio je pro­šle go­di­ne du­et­sku pje­smu „Kraj me­ne si ti” sa hr­vat­skim ko­le­gom Igo­rom Cu­kro­vim. Po­me­nu­tu nu­me­ru ne­dav­no su ekra­ni­zo­va­li, a uz Igo­ra i Bo­ja­na u spo­tu se po­ja­vlju­je ma­ne­ken­ka Pe­tra Or­lić, ali i Igo­ro­va se­stra Bar­ba­ra. Mu­zi­ku i tekst po­red Dar­ka Pe­ri­ća pot­pi­su­je i sam Bo­jan, dok je od­lič­nu pro­duk­ci­ju i aran­žma­n uradio Re­mi Ka­zi­no­ti. U raz­go­vo­ru za Ra­dio D, Bo­jan pri­ča o no­voj pje­smi, sa­rad­nji sa Te­re­zom Ke­so­vi­jom, no­vom imi­džu...
Ka­ko je do­šlo do sa­rad­nje sa Igo­rom ?
- Igo­ra je pri­je me­ne upo­znao Dar­ko Pe­rić, moj kum i me­na­džer ko­ji je i Igo­ru bio me­na­džer za Cr­nu Go­ru. Oni su se već dru­ži­li, a mi smo se upo­zna­li na ne­kom od fe­sti­va­la ov­dje kod nas, spri­ja­te­lji­li se od­mah i ta­ko smo u par ne­kih pri­ča po­mi­nja­li sa­rad­nju, ali ni­kad to ni­je do­šlo do kra­ja, i ni­ko ni­kad ni­je po­vu­kao pr­vi po­tez. Ka­da smo ja i Dar­ko jed­nom sje­dje­li i ima­li stro­fu i re­fren pje­sme on­da je on re­kao mo­gli bi ovo sa Igo­rom da ra­di­mo, ja sam se od­mah slo­žio kao i Igor, ta­ko da je to baš u se­kun­di ri­je­še­no.Me­đu­tim, mi smo to ma­lo odu­go­vla­či­li jer nam je fa­li­la jed­na stro­fa, htje­li smo da se svi­di me­ni i Dar­ku ta­ko da čim smo taj de­mo za­vr­ši­li po­šli smo za Split kod Igo­ra. Osta­li smo par da­na, dru­ži­li se, bi­lo je su­per.
Sni­mi­li ste i spot, i sad kre­će pro­mo­ci­ja pje­sme. Ka­kvi su vam pla­no­vi, ho­će­te li pr­vo upri­li­či­ti pro­mo­ci­ju kod nas ili u Hr­vat­skoj?
- Na­dao sam se da će ta pro­mo­ci­ja već bi­ti, me­đu­tim Igor je imao ne­ke svir­ke u ino­stran­stvu, ja ov­dje, ali evo gle­da­mo da to upri­li­či­mo na ne­kom li­je­pom mje­stu i da bu­de­mo svi za­dov­ljni, da do­ve­de­mo pri­ja­te­lje. Igor je već po­čeo da pu­šta pje­smu i spot po Hr­vat­skoj, ja sam po­čeo po Cr­noj Go­ri, ta­ko da imam u pla­nu da idem za Hr­vat­sku za jed­no mje­sec da­na da od­ra­dim ne­ke in­ter­vjue.
Pre­po­zna­li su te ne­ki ve­li­ki umjet­ni­ci po­put Te­re­ze Ke­so­vi­je, ko­ja je re­kla da joj se svi­đa to što ra­diš, tvo­ja bo­ja gla­sa. Mo­že­mo li oče­ki­va­ti ne­ku bu­du­ću sa­rad­nju sa njom?
- Pri­je par mje­se­ci bio sam sa ko­le­gi­ni­ca­ma An­dri­ja­nom Bo­žo­vić i Ni­nom Pet­ko­vić na fe­sti­va­lu u Du­brov­ni­ku, i to je bio pr­vi put po­sli­je ra­ta i onih ru­žnih stva­ri da je ne­ko išao iz Cr­ne Go­re. Naš sto je bio ona­ko naj­ve­se­li­ji bi­la je još ne­ka eki­pa i svi su sa na­ma htje­li da sje­de, bi­la je do­bra at­mos­fe­ra. Ja sam oti­šao da pje­vam, a Te­re­za je do­šla i vi­dim svi su oko nje, sli­ka­ju se. Čuo sam da je bi­la in­sti­tu­ci­ja u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, čak mi je i Cu­krov ko­ji pje­va enorm­ne vi­si­ne za raz­li­ku od me­ne ko­ji vla­dam tim ne­kim ni­žim la­ga­ma re­kao da ga je že­na ubi­la ka­ko pje­va te da se sa njom ne mo­že pje­va­ti. Ja idem na va­ri­jan­tu pri­jat­nog gla­sa i da je teh­ni­ka li­je­pa i ona mi je tom pri­li­kom re­kla ka­ko li­je­po pje­vam, kao da bi mo­gli sni­mi­ti ne­ki du­et za­jed­no i da joj bu­dem gost na kon­cer­tu. Me­ni je to bi­la čast, po­zvao sam je na­kon to­ga da vi­dim da li to sto­ji, re­kla je na­rav­no, ta­ko da ću se po­tru­di­ti da tu ener­gi­ju uskla­dim i na­pi­šem ne­što do­stoj­no nje. Na­dam se da je ne­ću raz­o­ča­ra­ti.
Imaš no­vi imidž, pu­stio si bra­du. Da li je to ne­ki tvoj tre­nut­ni hir ili će to po­tra­ja­ti?
- To je ne­ki tre­nut­ni hir, a iskre­no ni­sam baš ne­što ni raz­mi­šljao o to­me, ne­ki put mi pri­ja da se ne­što pre­vi­še ne glan­cam. Jed­no­stav­no mi se svi­đa sad ta ne­ka va­ri­jan­ta.
Ne­dav­no ste pro­ši­ri­li po­ro­di­cu, do­bili ste ćer­ki­cu. Ka­ko se sna­la­ziš sa žen­skim dru­štvom?
- Pa iskre­no do­bro, So­nji je bi­la ve­li­ka že­lja da ro­di ćer­ki­cu, a ja sam vi­še na­klo­njen mu­škar­ci­ma i mu­škoj dje­ci. Mo­žda za­to što ni­sam imao se­stru i što se is­pred zgra­de ni­smo dru­ži­li sa dje­voj­či­ca­ma, bi­li smo kao In­di­jan­ci. Ali eto, brat mi ima dvi­je kćer­ki­ce i ka­že mi da su žen­ska dje­ca ma­gi­ja, ta­ko da je­dva če­kam da mo­ja Tea po­ra­ste.
A.Š.